Вероватно се запитате, читајући текстове о ЕМ-технологји, природној земљорадњи, разумној земљорадњи, због чега се то није до сада знало?


Ствар је у томе: што је аграр постао бизнис, бизнис не за оног који обрађује земљу јер тај има најмање од свега тога. Аграр је бизнис за научнике( много је доктора наука у аграру ), аграр је бизнис за тешку индустрију, за хемијску индустрију, за нафтну индустрију, за разне лабораторије, семенску индустрију и можда не на крају за професоре и педагоге на школама и факултетима. Сви они узимају велики део од онога што сељак производи, сви они добро живе само сељак не.



Нећу овде да развијам теорију завере, то су голе чињенице, чињенице које виђамо свакодневно, па и сами ви постављате разне линкове о пропадању сељака. Сељаци више нису то што би требало да буду произвођачи хране, они су постали највећи потрошачи машина, хемијског ђубрива, других хемијских препарата, највећи потрошачи лекова за животиње и велики потрошчи лекова за себе. Сељак је ољуштен како кромпир када га љушти дете које први пут љушти кромпир, много љусака а остатка мало или ништа.


Када би сељак обрађивао, своју њиву по систему ЕМ-технологије, природне земљорадње, разумне земљорадње, ништа од тога му не би било потребно: фабрике тешких машина, фабрике хемијског ђубрива, фабрике пестицида и хербицида, доктори наука... само би сејао и жњео без да би повређивао земљу дубоким орањем, без да би је тровао хемијским препаратима. Земља би била здрава, биљке би биле здраве, човек би био здрав.


Ето видите зато се то знање крије, многи би остали без лагодног посла, можда би морали да користе своја запуштена имања како би могли живети.





Јован Дробњак